Konoplja je prva biljka koja je klasifikovana kao kosmopolitska, zbog svoje raširenosti i uzgoja u svim delovima sveta. Njen prevod sa latinskog jezika govori da se radi o "Cannabis" (konoplji) i "Sativa" (korisna), odnosno izuzetno korisnoj biljci za čoveka. Ona se danas koristi kao materijal u izradi preko 20.000 vrsta industrijskih proizvoda i kao lekovito sredstvo u obliku ulja.



Biljka konoplja – Cannnabis sativa se može podeliti u tri podvrste:

1. Industrijska konoplja (Cannnabis sativa – sativa), vlaknasti tip, manje od 0.25 % THC-a

2. Ruderalna konoplja (Cannabis sativa- sponatanea ili rudelaris) – divlja, samonikla konoplja, srednji tip, prevladava THC

3. Indijska konoplja ( Cannabis sativa-indica), visok pprocenat THC, od 2-6 %, malo CBD-a


Koliko je stvarno konoplja korisna za čovečanstvo govori njena primena u skoro svim područjima ljudskog života, od industrije, prehrambenog i kozmetičkog sektora do izrade papira, goriva, odeće, užadi, konca i ... Konoplja je pre patentiranja najlona bila najraširenija sirovina na svetu (primera radi prve merdevine su bile napravljene od vlakana konoplje, jednako kao i prva zastava Sjedinjenih Američkih Država).



Konoplja kao izvor hrane

Seme konoplje sadrži jedan od najvećih izvora proteina u prirodi. Ono ima masne kiseline koje potpuno čiste telo od holesterola. Ove masne kiseline se ne mogu naći u niti jednoj drugoj biljci. Nutricionistička istraživanja semenki konoplje dala su neka od najdiskutabilnijih otkrića današnjice jer ove semenke nemaju premca u hranjivosti, dok je uzgoj same biljke zabranjen u većini zemalja. Druga prednost semenki konoplje je da sadrže antioksidanse, belančevine, karotine, kao i brojne minerale, uključujući kalcijum, magnezijum, sumpor, gvožđe, cink i fosfor i svih 20 poznatih aminokiselina. Semenka konoplje sadrži i vitamine A / beta-karoten, B1,B2, B6, C, D, E, koji su svi u lako probavljivom obliku, bez ikakvih štetnih indikacija za organizam. A u većini zemalja je zabranjena. Šta nam to govori?



Konoplja kao glavni sastojak u kozmetičkim preparatima

Ova biljka ima visoki procenat korisnih i posve prirodnih ulja za koje je dokazano da pomažu u omekšavanju i hidratizaciji kože. Ne znam kako vama, ali meni se čini da je ova prirodna biljka puno bolji sastojak u preparatima za negu kože, od nafte koja se uglavnom koristi.



Ulje konoplje kao gorivo

Ulje ove biljke se koristilo kao gorivo pre patentiranja petroleja. Hemijska svojstva koje poseduje konoplja čine je pogodnom za izradu goriva za dizel motore. Još je k"tome biljka koja se može uzgajati pod veoma različitim klimatskim uslovima, jer raste kao korov i jednako dobro uspeva u domaćem uzgoju. Svakako je bolja alternativa od skupe nafte, koja nije dostupna svima i ne obnavlja se u 120 dana kao konoplja.



Konoplja kao lek

Da, da, ova biljka takođe može imati veliku primenu na području moderne medicine. Evo popisa samo nekih bolesti na koje konoplja ima pozitivan i visoko efektivan učinak: multipleh skleroza, lečenje raka, AIDS-a, glaukom, depresija, epilepsija, migrena, glavobolja, astma, svrabež, jak bol, nesanica… Konoplja u sebi sadrži više od 60 elemenata koji mogu biti iskorišteni za lečenje određenih bolesti.



Konoplja kao materijal od kog se izrađuje papir

Dovoljno je samo napisati da je prva knjiga na svetu štampana na papiru napravljenom od konoplje. Razlog tome je da papir napravljen od konoplje ne žuti i ne sadrži u sebi nikakve kiseline. Konoplja se sastoji od 77% celuloze i za razliku od drveta, ne zahteva otrovne hemikalije poput dioksina i hloroforma da bi se napravio papir. Još i primenom konoplje se ne uništava eko sistem niti povećava emisija CO2 u atmosferu.



U našem zakonu Cannnabis sativa je legalna i za njen uzgoj potrebno je posedovati dozvolu. U legalno uzgojenoj konoplji procenat psihoaktivne materije THC-a ne sme prelaziti 0.3%.


Pa eto vam ideje i potsticaja za bavljenje poljoprivredom. Ako mogu drugi, zašto ne bi mogli i mi?